Moja priča je prilično specifična. Ja sam žena koja je prošla kroz brojne operacije, intervencije na putu do bebe. Imala sam 5 vto postupaka, četvrti je bio "uspešan" (kasnije ćete shvatiti zašto pod navodnicima).

U ovom pismu želim podeliti svoja iskustva s tobom, koja sam stekla tokom svoje prve i druge trudnoće, kao i tokom svog prvog porođaja. U 2021. godini odlučila sam prestati sa uzimanjem pilula i u proleće 2022. zatrudnela. Nažalost, nakon skoro dva meseca, doživela sam bolni gubitak u vidu spontanog pobačaja. Bez obzira na razočaranje, uspela sam prevazići to iskustvo zahvaljujući svom pozitivnom stavu i veri.

Osam meseci nisam ni znala da sam trudna. Ni jedna menstruacija mi nije izostala, ni jedan simptom trudnoće nisam imala, sve je u mom životu bilo normalno i uobičajeno. Ni jednom nisam osetila pokret bebe u stomaku ili nešto slično.

Kada sam napunila 60 godina, osvrnula sam se na svoj život i shvatila koliko sam blagoslovena što sam imala priliku da se ranije posvetim sebi.

Kada sam napunila 60 godina, osvrnula sam se na svoj život i shvatila koliko sam blagoslovena što sam imala priliku da se ranije posvetim sebi.

Ponedeljak, 16. novembar 1998. godine, dan skoro kao i svaki drugi. Bio je to osmi mesec trudnoće, a meni su preostala još samo dva radna dana do trudničkog bolovanja. Ali da krenem ja ispočetka...

Ovo je priča o ljubavi koja je rodila život, o čudu koje sam postala, i o beskrajnom blagoslovu koji se zove majčinstvo.