.png)
Sreća je ipak pokucala na naša vrata
- Jelena Manojlović - Autor
- Aug 22
- 1 min read
Moja priča je prilično specifična. Ja sam žena koja je prošla kroz brojne operacije, intervencije na putu do bebe. Imala sam 5 vto postupaka, četvrti je bio "uspešan" (kasnije ćete shvatiti zašto pod navodnicima).
Trudnoća za poželeti, bez mučnina, povraćanja, jedino mi se puno spavalo. Beba se lepo razvijala, sve je išlo svojim tokom. 7 dana pre mog neplaniranog porođaja, predajemo dokumentaciju u Centar za socijalni rad, za usvajanje deteta, da bi naše imalo brata ili sestru. Ali, tog oktobra, kada je na redovnoj kontroli u 32. nedelji trudnoće, ustanovljeno da se ne čuju otkucaji srca bebe, i da moraju da mi izazovu porođaj, nastao je pakao. Ni slutila nisam da nešto može poći po zlu, a onda odjednom BUM, kao grom iz vedra neba. Traumu koju sam doživela rađajući mrtvo dete, ne mogu rečima da opišem, niti ću ikada zaboraviti.
Nakon toga, imala sam još jedan neuspešan pokušaj vto, i tada smo rešili da odustanemo. Mislila sam da se nikada neću oporaviti, a onda je nakon 8 meseci stigao poziv za usvajanje predivne devojčice, koja nam je ugrejala srca i dala veru u život.
Sreća je ipak pokucala na naša vrata.
Vaše iskustvo je važno! Ispričajte i vi vašu priču i inspirišite druge buduće mame
