Pismo iz mog stomaka

U ovom pismu želim podeliti svoja iskustva s tobom, koja sam stekla tokom svoje prve i druge trudnoće, kao i tokom svog prvog porođaja. U 2021. godini odlučila sam prestati sa uzimanjem pilula i u proleće 2022. zatrudnela. Nažalost, nakon skoro dva meseca, doživela sam bolni gubitak u vidu spontanog pobačaja. Bez obzira na razočaranje, uspela sam prevazići to iskustvo zahvaljujući svom pozitivnom stavu i veri.

I pored bolnog gubitka, bila sam puna nade i čvrsto sam verovala da sve ima svoj razlog i da sami biramo svoja iskustva. Svaka prepreka je izazov koji moramo savladati u životu. Tada nisam duboko razmatrala ovu temu. Doživela sam ovaj gubitak bez skrivenih namera i zahvalna sam na tom bolu i iskustvu. Iako je prva trudnoća bila tek na početku mog putovanja, ovo iskustvo će zauvek živeti u meni.

Moja želja za detetom je i dalje postojala i ni strah ni skriveni motivi nisu me mogli sprečiti da nastavim dalje. Tokom leta 2023. godine zatrudnela sam po drugi put. Pozitivan rezultat saznala sam 22. jula, upravo na dan koji je bio i rođendan moje majke - poseban dar.

Imala sam osećaj da sam trudna pre nego što sam uopšte uradila test za drugu trudnoću. Baš kao i sa prvom trudnoćom, bila sam presrećna i ispunjena euforijom i srećom. U avgustu 2023. godine imala sam svoj prvi pregled, gde sam prvi put mogla videti svoje maleno biće i čuti otkucaje srca. Od tog trenutka, počelo je naše zajedničko putovanje.

Svakodnevno sam se radovala svakom novom razvoju svoje male duše u meni. Putovanje je bilo ispunjeno uzbuđenjem koje je raslo sa svakim novim danom. Jedva sam čekala trenutak kada će konačno doći. Vremenom su dolazile nove slike i svaka poseta mog ginekologa bila je susret sa novim razvojem.

Moja trudnoća je tekla prelepo do četvrtog meseca. Osećala sam se energično, dobro i ispunjeno. Međutim, u jesen sam iznenada imala krvarenje, ne lagano, već krv koja je curila niz pantalone. U tom trenutku nisam znala šta se dešava. Osećala sam samo strah i bila spremna na najgore. Odmah sam otišla u bolnicu.

U bolnici je, uprkos krvarenju, sve bilo u redu. Mogao se čuti i videti otkucaj srca. Rečeno mi je da je uzrok krvarenja nepoznat i da treba da pazim narednih dana. Tokom sledećih dana, kako je pokazao pregled kod ginekologa, i moji i bebini parametri bili su u redu, a krvarenje je prestalo. Nakon toga više nisam razmišljala o tome i nastavila sam da uživam u svojoj trudnoći.

U šestom mesecu došao je poziv od mog ginekologa koji mi je saopštio da je otkrio visoke vrednosti proteina u mom urinu, što znači povećan rizik od trudnoćne hipertenzije. Od tog trenutka morala sam uzimati aspirin sve do samog kraja trudnoće. Nakon te vesti, bila sam izuzetno zabrinuta i prikupila sam sve informacije o ovom slučaju i pažljivo ih pročitala. Svesno sam to prihvatila, ali se nisam previše udubljivala i nisam brinula, jer se radilo samo o mogućem riziku koji nije bio potvrđen.

Moja trudnoća nastavila se kao neverovatno lepo putovanje, ispunjeno novim iskustvima i srećom. Vreme je prolazilo sve brže, a ljubav u mom stomaku sve više se osećala. Zbog prethodnih operacija anusa (apscesa) koje sam imala još kao dete, rizik za prirodni porođaj bio je prevelik. Iz tog razloga odlučila sam se za carski rez.

I tada je došao taj trenutak, u martu 2023. godine, rano jutro na putu ka bolnici. Carski rez je protekao lepo i bez komplikacija, i brzo sam se oporavila. Moj najveći san bio je, i idalje jeste, doživeti prirodan porođaj. Možda ću sledeći put imati hrabrosti za to, uprkos riziku. Uprkos preprekama, trudnoću i porođaj sam doživela kao prelepo iskustvo i veoma uživala u tome.

Moj životni moto je uvek pozitivno razmišljati, jer ipak moramo razmišljati, zašto onda ne odmah pozitivno?

---

Vaše iskustvo je važno! Ispričajte i vi vašu priču i inspirišite druge buduće mame

ISPRIČAJ SVOJU PRIČU