.png)
Noć kada sam postala mama
- Georgina
- Oct 7
- 3 min read
Pričam vam o rođenju mog sina.
Imala sam 28 godina kada sam zatrudnela, a trudnoća je protekla dobro. Tokom posete lekaru u 38. nedelji trudnoće, moj lekar je primetio da imam dosta plodne vode. Preporučio mi je da to spomenem lekarima tokom porođaja. Takođe mi je saopštio da se dete spustilo i da će uskoro biti vreme.
U 38. nedelji trudnoće, jednog dana osetila sam bolove i kontrakcije svaka 3-4 sata. Oko 18 časova rekla sam svom mužu da moramo u bolnicu jer je vreme. Bolovi su tada postajali sve učestaliji, svakih 15 minuta. Kada smo stigli u bolnicu, babica je polako prilazila i pitala me u kojoj sam nedelji trudnoće. Odgovorila sam da sam u 38. nedelji trudnoće i jedan dan. Rekla je da dete još uvek ne dolazi, samo me vaginalno pregledala i rekla da nisam otvorena. Ipak, imala sam toliko jake bolove da sam jedva mogla stajati.
Napustili smo bolnicu oko 20:00 časova i stigli kući. Nakon opuštajuće kupke, legla sam i pokušala zaspati. Međutim, kontrakcije su postajale sve jače svakih 30 minuta. Nisam ih više mogla podnositi i rekla sam mužu da odmah idemo u bolnicu. Rekao je da je babica rekla da će proći još nekoliko dana, ali ja sam mu rekla da mi je svejedno i da idemo. U bolnici sam se nadala drugoj babici, ali nažalost, bila je ista. Vaginalno me pregledala i konstatovala da sam već otvorena 2 cm. Rekla je da možemo za sat vremena videti hoće li se nešto promeniti, inače ću morati da idem kući. Moj muž je ionako morao ići kući, jer čekanje nema smisla. Nakon toga, muž je napustio bolnicu oko 23:30 časova.
Bolovi su postajali sve jači i pozvala sam babicu. Trebalo joj je 30 minuta da dođe do mene. Kada je konačno stigla, rekla sam joj da imam jake bolove i jedva mogu ležati. Rekla je da će mi sada dati dva čepića koji će me smiriti i da ću ubrzo zaspati. Čepići nisu ništa promenili, bolovi su postajali sve jači i ponovo sam je pozvala, ali morala sam čekati 40 minuta da dođe! Kada je konačno došla, rekla je nepristojno: "Zašto ne spavate?" Rekla sam joj da imam bolove i da više ne mogu izdržati. Rekla je da je to nemoguće, a ja sam rekla da jeste, verujte mi! Onda je rekla: "Dobro, onda ću vas vaginalno pregledati." Kada je to učinila, rekla je: "Oho, već ste otvoreni 4 cm." Tada je već bilo 02:00 sata ujutru. Rekla sam joj da odmah želim epiduralnu anesteziju, odgovorila mi je: u redu, pozvaću lekara. Došao je zaista za 10 minuta i epiduralna mi je savršeno postavljena. Nisam osećala bolove i osećala sam se olakšano.
Moj muž je došao oko 03:00 sata. Babica je došla i rekla da sada mora popuniti protokol, a zatim će dolaziti redovno na kontrole. Ja sam zatim zaspala jer sam bila umorna od svega. Kada sam oko 6:00 sati bila probuđena od strane druge babice koja je rekla da je nova i da će me sada pregledati. Tada me pogledala i promenila svoje mišljenje, rekavši da će me sada pregledati prvo. Kada me vaginalno pregledala, videla je da sam već otvorena 9 cm. Rekla je: "Oh, strašno, nije li babica vaginalno pregledala, rekla je, nema problema, dete dolazi." Sve je išlo tako brzo, moj muž je bio pored mene i bio mi je velika pomoć i podrška. Glavna lekarka je takođe došla u sobu. Kontrolisala me i rekla: "Oh, jao, plodova voda je skoro napolju, moramo je probušiti." Rekla mi je kada je bude izbušila, moram se napeti. I dete je odmah izašlo, a pupčana vrpca bila je omotana oko deteta. Moj muž mi je rekao da to nisam videla, jer sam samo želela čuti kako moje dete plače.
Kada su mi moje dete stavili na grudi sam primetila da brzo diše i jedva dolazi do vazduha. Lekari su odmah reagovali i preneli moje dete u veću bolnicu, jer je imalo plodove vode u plućima. Hitna pomoć je stigla nakon 30 minuta da preuzme moje dete. Bolnica je bila u drugom većem gradu i nisam mogla ići s njim. Moja jedina želja bila je biti uz svoje dete. Morala sam strpljivo čekati da me lekar zašije i da sama mogu ustati. Taj proces je trajao do 11:00 časova, što mi je delovalo kao večnost. Nismo imali sjajan početak nakon porođaja, ali nakon nekoliko dana oboje smo mogli zajedno napustiti bolnicu.
Vaše iskustvo je važno! Ispričajte i vi vašu priču i inspirišite druge buduće mame
