Iskustvo gubitka trudnoće i lekcija o poverenju u lekare

Kada govorimo o trudnoći, obično mislimo na radost, nadu i očekivanje. Ali ponekad, taj put donese i težinu i gubitak o kojima se retko govori naglas. Ovo je iskrena i anonimna priča jedne mlade žene koja je želela da je podeli kako bi druge mame znale da nisu same.

IZMEĐU NADE I NEIZVESNOSTI

Imam 21 godinu i u oktobru prošle godine ostala sam trudna sa svojim prvim detetom. U početku nisam imala nikakve bolove ni krvarenje, sve je delovalo savršeno. Ali problemi su počeli već u sedmoj nedelji trudnoće. Moj doktor me je slao na vađenje beta HCG hormona, jer se beba još nije videla na ultrazvuku.

Svaka dva dana radila sam analize - jedan dan vrednost je bila oko 400, a nakon dva dana porasla je na 600 i nešto. Nisam znala mnogo o tome, pa sam proverila sa ginekologom da li je sve u redu. Sestra i doktor su mi svaki put govorili da su rezultati dobri, pa se nisam previše brinula.

Nakon dve nedelje došla sam na novi pregled. Doktor nije bio obavešten o mojim prethodnim nalazima, već je mislio da dolazim na rutinski pregled. Kada sam mu rekla: „Doktore, pa ja sam trudna“, zbunjeno je pogledao, uradio ultrazvuk i izgovorio rečenicu koju nikada neću zaboraviti:

„Vi niste trudni, vi imate miom.“

Bila sam u šoku. Objasnila sam mu da sam vadila betu, da su nalazi potvrđivali trudnoću. Pozvao je sestru da proveri rezultate i tek tada je rekao: „Aha, ipak ste trudni.“

Tog trenutka izgubila sam poverenje. U meni se pojavila mešavina straha, sumnje i zbunjenosti - osećanja koja, verujem, mnoge žene prepoznaju.

Zbog tog nesporazuma odlučila sam da odem kod privatnog ginekologa, željna sigurnosti i jasnih odgovora. Otišla sam kod lekara s više od 60 godina iskustva, koji mi je rekao da imam vanmateričnu trudnoću i hitno me uputio u bolnicu.

U bolnici me je pregledala ginekološkinja, koja je potvrdila da trudnoća ipak nije vanmaterična, već da se nalazi u materici. Videla je posteljicu, ali mi je rekla da trudnoća ne ide u dobrom smeru, jer beta HCG ne raste onako kako bi trebalo.

Od tada sam na svaka dva dana dolazila na kontrole - vađenje krvi, ultrazvuk, razgovori. I svaki put sam se nadala da će sledeći rezultat biti bolji.

Na sledećem pregledu dogodilo se ono što sam dugo čekala - beta HCG se skoro udvostručila. Lekar mi je rekao da postoji mogućnost da trudnoća ipak napreduje i da ne gubim nadu. Rekao je da dolazim redovno na svake dve nedelje.

Konačno sam osetila olakšanje. Počela sam da verujem da će sve biti dobro, da je možda ipak reč o sporijem razvoju bebe. Ali samo nekoliko dana kasnije, usledio je novi šok.

Sva srećna otišla sam na pregled nadajući se da ću po prvi put čuti otkucaje srca svoje bebe. Nažalost, moj ginekolog, isti onaj koji je ranije pomešao trudnoću sa miomom, rekao mi je da bebi srce ne kuca.

U trenutku sam se ukočila. Nisam mogla da poverujem. Ipak sam otišla u bolnicu po drugo mišljenje, ali su mi tamo potvrdili najtežu vest - trudnoća se nije razvijala i morala sam da obavim medikamentozno čišćenje.

Posle svega, ostala je praznina. I strah. Ne samo od sledeće trudnoće, već i od sistema u koji sam nekad verovala.

Nakon ovog iskustva izgubila sam poverenje u lekare i odlučila da, ako ponovo ostanem trudna, na preglede idem tek kada trudnoća bude stabilna. Znam da nije racionalno, ali svaka žena koja je prošla nešto slično zna da je strah posle gubitka trudnoće stvaran, dubok i ličan.

ZA SVAKU ŽENU KOJA PROLAZI KROZ ISTO

Prošla sam kroz tugu, bol, sumnju i ponovo kroz tugu. Ali vremenom sam shvatila da je ono što sam doživela, iako bolno, deo života mnogih žena, samo o tome ne pričamo dovoljno.

Zato želim da kažem svakoj mami koja je prošla kroz spontani pobačaj ili sličan gubitak: Niste same. Niste slabe. I nije vaša krivica.

Svaka priča poput moje važna je jer daje glas hiljadama žena koje su ćutale. Kada delimo iskustva, lako je videti da bol ne isključuje snagu, jer one često idu zajedno.

Šta sam naučila iz svog iskustva?

Slušajte svoje telo. Ono često zna pre lekara kada nešto nije u redu. Ako osećate da nešto nije kako treba - tražite drugo mišljenje. Verujte svom instinktu. Čak i kada vam kažu da je sve u redu, imate pravo da proverite.

Ne potiskujte emocije. Tuga i strah su deo procesa isceljenja. Dajte sebi dozvolu da ih osetite.

Okružite se podrškom. Razgovor sa ženama koje su prošle isto može učiniti čuda za vaše poverenje u život.

ISPRIČAJ SVOJU PRIČU

Ako ste i vi prošle kroz sličnu situaciju, ako ste izgubile trudnoću ili se osećate usamljeno u svojoj borbi - podelite svoju priču. Vaše iskustvo može pomoći drugim ženama da prepoznaju simptome, da osete manje straha, više razumevanja i da znaju da nisu same.

Ispričajte svoju priču jer svaka priča leči, i vas i druge.