Većina žena zna kako izgleda trenutak kada uđe u kuhinju, ne zato što je gladna, već zato što je pod stresom. Glava je puna obaveza, telo je u grču, i u tom haosu - jedemo. Ne treba nam tada hrana, treba nam predah.

Fenomen hronične iscrpljenosti kod žena često ostaje nevidljiv, a zatim i društveno normalizovan. Ono što počinje kao tiha preopterećenost vremenom prerasta u duboki emocionalni, fizički i mentalni burnout. U ovom tekstu osvetljavamo uzroke, simptome i konkretne korake ka oporavku.

Osam meseci nisam ni znala da sam trudna. Ni jedna menstruacija mi nije izostala, ni jedan simptom trudnoće nisam imala, sve je u mom životu bilo normalno i uobičajeno. Ni jednom nisam osetila pokret bebe u stomaku ili nešto slično.

Danas nećemo pričati o još jednoj listi zadataka, već o onome što je ispod: našoj energiji. Ne onoj koju merite u kalorijama, nego onoj koju nosite u kostima, srcu i dahu. Ženskoj energiji.

Kada dete ne ume da kaže kako se oseća – ono to pokaže ponašanjem. Impulsivnost agresivnost, povlačenje, česta razdražljivost, nedostatak kontrole emocija ili empatije... Iza ovih ponašanja često ne stoji "nevaspitanje", već neizgovorene emocije i razvojne potrebe koje traže pažnju.

Postoji nešto što se retko stavlja na listu prioriteta. Ne nosi deadline, ne zvoni, ne traži našu pažnju. A ipak je ono što najviše nedostaje savremenoj ženi. San.

Možemo slobodno da kažemo da su jajnici više od biologije. Oni su čuvari naših tajni, nosioci onih priča koje ne izgovaramo naglas. Mali, ali snažni, ti organi ne samo da proizvode jajne ćelije, već i upravljaju energijom, emocijama i fazama našeg postojanja.

Ovo je tema o pokretu. Ne o vežbanju iz nužde, ne o telu koje treba da stane u brojeve ili da zadovolji tuđi pogled, već o onom svakodnevnom kretanju koje nam održava vitalnost. I pokretu kao životu, koji nas vraća nama samima.

Kada sam napunila 60 godina, osvrnula sam se na svoj život i shvatila koliko sam blagoslovena što sam imala priliku da se ranije posvetim sebi.