Hrana kao uteha

Većina žena zna kako izgleda trenutak kada uđe u kuhinju, ne zato što je gladna, već zato što je pod stresom. Glava je puna obaveza, telo je u grču, i u tom haosu - jedemo. Ne treba nam tada hrana, treba nam predah.

To je emocionalno jedenje. I svi to radimo s vremena na vreme. Nije problem pojesti parče čokolade. Problem je kada to postane jedini način da se izborimo sa danom. Hrana može da bude uteha, ali ne treba da bude beg. Kad god jedemo da bismo se umirile, a ne nahranile, ulazimo u krug koji na kraju iscrpljuje i telo i psihu.

ŠTA SE DEŠAVA U TELU?

Pod stresom, telo luči kortizol. To je hormon koji vas drži budnom, opreznom, spremnom da “preživite”. I on samo radi svoj posao - skenira opasnost i šalje signal telu da vam treba gorivo odmah. Zato dolazi do poriva za brzim izvorima energije: šećerom, mastima i slanim grickalicama.

Telo ne zna da li bežite od lava ili mejlova - ono reaguje isto.

Kada pojedete nešto tako 'energično', kratkoročno osetite olakšanje. Nervni sistem se smiri, kao da ste mu pružile utehu. I to jeste uteha - samo što dolazi s cenom. Ako se ovaj mehanizam stalno ponavlja, dolazi do iscrpljenosti, hormonskog disbalansa, nadutosti, problema sa varenjem, nesanice i viška kilograma.

Ali ovo nije vaša slabost. Ovo je samo sistem koji pokušava da vas zaštiti.

To je biološki mehanizam preživljavanja koji smo svi nasledili. I on nije loš, samo je zastareo za uslove u kojima živimo danas. Nema više lava, ali ima 57 notifikacija i lista obaveza koje nikad ne prestaju.

Zato ovaj mehanizam treba da se osveži. Ne da ga silom menjate, nego da ga preusmerite. Da telo nauči da sigurnost ne dolazi iz keksa, već iz vašeg prisustva, iz odnosa koji stvarate sa sobom. Jer da bi vi mogle da funkcionišete (kao žena, majka, preduzetnica, ćerka, sestra... pre svega kao čovek), vaše telo mora da zna da je bezbedno. I to mu ne dokazujemo kaznom, već brigom.

TRI STVARI KOJE MOŽETE DA URADITE

Unesite hranu koja vas podržava, ne iscrpljuje.

Već smo rekli da kada smo pod stresom, naše telo traži energiju. Ali ono što mu stvarno treba nije brz šećer, već stabilnost. Hrana koja vam daje energiju bez naglih skokova i padova je ključ.

Birajte obroke koji vas hrane, ne samo pune. Kombinujte proteine sa vlaknima. Dodajte zdrave masti. Uključite fermentisanu hranu zbog zdravlja creva, jer ona direktno utiče i na raspoloženje. Ništa ne mora da bude savršeno! Počnite od jednog obroka dnevno koji je sklopljen s namerom da vas podrži, a ne da vas umiri na kratko.

Voće, povrće, proteini, omega 3, integralne žitarice daju telu snagu da se izbori sa stresom, bez energetskih padova.

Povežite se sa sobom pre nego što posegnete za hranom.

Da, čule ste ovo mnogo puta sigurno. Ali da li zaista i primenjujete?

Kada osetite poriv da jedete, zastanite na trenutak. Nema pritiska da “ne smete” da jedete, samo sebi dajte prostor da proverite da li je to zaista istina.

Zapitajte se: “Šta mi stvarno treba sada?” Možda vam treba pauza. Možda vam treba da izađete napolje. Da legnete. Da zaplačete. Da zagrlite dete, partnera... Da ne odgovorite na još jedan mejl... Šta god da je, bitno je da ga imenujete, jer samo tako će mozak to i registrovati.

Ako je odgovor ipak hrana, jedite, ali svesno i sa uživanjem. Ne zato što bežite od sebe, nego zato što birate da nahranite sebe. Razlika je velika.

Naučite veštine suočavanja sa stresom.

Stres neće nestati sam. Nećete se jednog dana “probuditi manje opterećeni” tek tako. Stres se vodi, kao i posao, kao i porodica. Ako vi ne vodite njega, on će voditi vas. Umesto da posegnete za hranom kad tenzija raste, možete posegnuti za alatima koji vam vraćaju snagu iznutra.

Na prvi pogled ove male prakse deluju beznačajno, ali verujte da rade zaista veliku stvar:

• Meditacija. Ne morate da sedite u tišini satima. Dovoljno je pet minuta ujutru ili uveče. Samo da zatvorite oči i vratite se sebi. To je kao da stavite čep na kofu koja curi.

• Joga. Pored fleksibilnosti koju ćete neminovno steći, vežbe joge se praktikuju zbog disanja i pokreta koji vraćaju telo iz stanja "bori se ili beži" u stanje "bezbedno si".

• Šetnja. Ne zbog kalorija, nego zbog prostora. Telo koje se kreće ima priliku da otpusti ono što se zadržava. Šetnja je najpotcenjenija terapija današnjice, na žalost, a koristi našem telu i umu mnogo.

• Disanje. Zvuči prejednostavno, ali duboko disanje aktivira parasimpatički nervni sistem - naš prirodni balans. Samo nekoliko svesnih udaha i izdaha može kompletno da vam promeni dan.

A znate li šta sve ove stvari imaju zajedničko?

Ne koštaju ništa, ne traže idealne uslove i ne moraju da izgledaju savršeno. Samo treba da odlučite da sebi date prostor. Hrana će vas smiriti na deset minuta. Ove veštine vam pomažu da se stabilizujete dugoročno. I što češće vežbate, lakše ćete moći da izaberete sebe, a ne prečicu.

PREPOZNAJTE OBRASCE

Ne morate odmah ništa da menjate. Prvi korak svakog procesa je samo da primetimo. Kada jedete? Zašto? Kako se posle toga osećate? Svesnost je prvi korak.

Promena ne dolazi preko noći, ali ništa ne možemo da menjamo ako ne znamo šta radimo.

Zato, za početak, ne osuđujte sebe. Samo posmatrajte.

Kada najčešće jedete pod stresom? U koje doba dana? Posle kog događaja? U prisustvu koga? Šta vam se tada mota po glavi?

Što više toga primetite, lakše ćete znati kada vam stvarno treba podrška i moći ćete da je sebi date na bolji način.

Budite žena koja posmatra, uči i bira najbolje za sebe.

---

Ukoliko vam je potreban savet, naši stručnjaci su vam na usluzi za Online konsultacije

ZAKAŽI KONSULTACIJU