Kretanje koje leči više od mišića

Ovo je tema o pokretu. Ne o vežbanju iz nužde, ne o telu koje treba da stane u brojeve ili da zadovolji tuđi pogled, već o onom svakodnevnom kretanju koje nam održava vitalnost. I pokretu kao životu, koji nas vraća nama samima.

Kada žena prestane da se kreće, osim što postaje fizički slabija, ona gubi i kontakt sa sobom.

Naše telo je stvoreno za pokret. To ne znači da treba da jurimo, da se iscrpljujemo, već da budemo u ritmu sa prirodom. Da se istegnemo sa prvim zrakom suncea, da hodamo, dišemo, igramo, ali ponekad i umirimo.

Ovo nije to samo puka poetska ideja. S razlogom smo je svi mi čuli mnogo puta, jer medicina to potvrđuje.

KRETANJE MENJA MOZAK, HORMONE, SRCE...I DUŠU

Redovno kretanje: 

• Smanjuje nivo kortizola (hormona stresa), koji kad je hronično povišen, dovodi do upala, problema sa kožom, varenjem i čak poremećaja ciklusa.

• Podstiče lučenje endorfina i serotonina, hormona sreće, koji ne samo da popravljaju raspoloženje, već i smanjuju anksioznost i bol.

• Poboljšava osetljivost na insulin, što direktno utiče na hormonski balans i stabilnost šećera u krvi.

• Povećava limfnu drenažu, pomažući telu da eliminiše toksine (koji, ako se zadržavaju, mogu izazvati osip, upale i umor).

• Podstiče neuroplastičnost, odnosno sposobnost mozga da uči i zaceljuje. Pokret je terapija za telo i um.

DNEVNI POKRETI KOJI MENJAJU SVE

Šetnja 20–30 minuta dnevno – ne kao zadatak, već kao ritual. Hodanje poboljšava cirkulaciju, reguliše pritisak, i dokazano smanjuje rizik od depresije za 30%. Ako hodaš u prirodi, efekt je još jači – poznato kao „forest bathing“ u japanskoj tradiciji.

Istezanje ujutru i uveče – svega 5 minuta. Pomaže limfnom sistemu, smanjuje napetost u fascijama, i oslobađa zarobljene emocije u telu.

Vežbe snage ili joga 2–3 puta nedeljno – ne zbog izgleda, već zbog kostiju i hormona. Vežbanje čuva gustoću kostiju (posebno važno za žene posle 35. godine) i smanjuje simptome PMS-a i perimenopauze.

Meditacija 5–10 minuta dnevno – smanjuje upalne markere u krvi (poput CRP), poboljšava funkciju imunog sistema i pojačava osećaj povezanosti sa sobom.

Svesno disanje – utiče na rad vagus nerva, koji usporava srčani ritam, umiruje sistem i pomaže telu da pređe iz režima borbe u režim isceljenja.

NE LUKSUZ. NE MODA. NE OBAVEZA. VEĆ POVRATAK.

Iako mnogi smatraju da je joga samo skup poza, oni koji je redovno vežbaju potvrdiće vam suprotno. Joga je drevna praksa koja je dokazano smanjila simptome anksioznosti, depresije i hroničnih bolova kod hiljada žena širom sveta. Pored oblikovanja tela, ove vežbe razvezuju čvorove koje je život ostavio u ramenima, vratu, grudima...Sve ono što „nosimo“ nesvesno.

Meditacija ide ruku pod ruku s tim. Nije tu da budemo „duhovne“, nego da napravimo prostor u glavi. Naučno je dokazano da meditacija može da smanji čak i nasleđenu sklonost ka stresu, tako što utiče na gene koji regulišu upale, nivo kortizola i opšte zdravlje.

Drugim rečima: naš način disanja i bivanja danas utiče na naše telo sutra.

ALI ŠTA AKO NEMAM VREMENA?

Ne treba vam sat vremena. Treba vam svest.

• Dok perete zube, istegnite vrat.

• Dok kuvate, budite prisutne.

• Dok čekate lift, dišite duboko.

• Kada legnete, umesto telefona, zatvorite oči i budite u sebi.

Jer zdravlje nije destinacija. Nije ni broj na vagi, ni rezultat testa.

Zdravlje je svaki trenutak u kojem ste izabrale da se vratite sebi.

DA LI SE PITATE...

Kada ste poslednji put osetile pokret kao olakšanje, a ne kao još jednu stavku na listi?

Da li umete da prepoznate kada vam telo kaže: "Stani"?

Da li znate kako izgleda vaš dah kad niste u žurbi?

Kada ste se poslednji put istegle bez cilja, samo zato što ste želele da se osetite bolje?

Da li vam je pokret ikada bio užitak, a ne zadatak?

---

Ukoliko vam je potreban savet, naši stručnjaci su vam na usluzi za Online konsultacije

ZAKAŽI KONSULTACIJU