O tkanju kože i duše

Danas sam dugo stajala ispred ormara. Ne zato što nisam znala šta da obučem, već zato što sam, po ko zna koji put, razmišljala koliko odeća koju biramo često govori tiho, ali uporno, o tome kako se nosimo sa sobom.

Htela sam da pišem o onome što zaboravljamo dok jurimo. O slojevima koji nas dodiruju najbliže. O donjem vešu. Majicama koje leže na srcu. Helankama koje prate svaku krivinu. O odeći koja svakodnevno miluje... ili guši naše telo. A da toga nismo ni svesne.

ZNATE LI DA KOŽA DIŠE?

Zvuči kao poetska metafora, ali to je činjenica. Koža je naš najveći organ. Kroz nju se oslobađamo viška toplote, toksina, vlage. I baš zato što diše, zaslužuje da diše lako. Slobodno. Bez pritiska. Bez zarobljenosti u slojevima sintetike, koja je savršeno mesto za nelagodu, za bakterije, za gljivice. Posebno u mestima gde je koža najosetljivija, a to je u predelu genitalija. Tamo gde često nesvesno zatrpavamo nežnost: preuskim helankama, čipkastim tanga gaćicama, poliesterskim slojevima koji se zarezuju u kožu, a mi ne postavljamo pitanja: Da li mi je udobno? Da li je zdravo? Ili je samo... lepo?

Ali za koga lepo?

Prirodni materijali, kao što je pamuk, lan, bambus, svila, nisu samo estetski izbor. Oni su bliski saveznici našoj intimi. Nežni, prozračni, upijajući. Daju koži ono što joj najviše treba - prostor da bude živa, pa i zdrava.

Znam da vas reklame mame za „nevidljivi“ veš, obećavajući da se neće ocrtavati ispod haljine. Ali pitam se uporno - zar nije važnije da ono što nas dodiruje iznutra bude prijatelj, a ne neprijatelj?

Previše žena živi u telu koje je naučilo da trpi fizičku nelagodu, estetski pritisak...i tišinu sopstvene kože.

Zato vam danas postavljam pitanje koje može da vam promeni dan:

Da li bi to isto obukla svojoj ćerki? Sestri? Najboljoj prijateljici?

Ako ne bi njima - zašto sebi?

---

Ukoliko vam je potreban savet, naši stručnjaci su vam na usluzi za Online konsultacije

ZAKAŽI KONSULTACIJU