Sterilitet i asistirane reproduktivne tehnologije: razumevanje i mogućnosti

Kada prirodni put ka roditeljstvu postane izazov, medicina i nada otvaraju nova vrata.

Sterilitet nije samo medicinski termin, već iskustvo koje sa sobom nosi i pitanja, i strahove, i nadu. Sve više parova se danas susreće sa ovim izazovom, a istovremeno medicina pruža mogućnosti koje su pre samo nekoliko decenija bile nezamislive. Razumevanje šta sterilitet jeste, kako nastaje i koje opcije lečenja postoje, prvi je korak ka pronalaženju rešenja i vraćanju vere u put ka roditeljstvu.

ŠTA JE STERILITET (NEPLODNOST) I KAKO SE DEFINIŠE

Sterilitet, ili neplodnost, definiše se kao nemogućnost ostvarivanja trudnoće nakon godinu dana redovnih nezaštićenih odnosa.

Postoje dve vrste:

• primarni sterilitet - kada trudnoća nikada nije postignuta,

• sekundarni sterilitet - kada nakon prethodnih trudnoća ne dolazi do nove.

Ovo stanje nije samo medicinski problem, već pogađa i emocije, odnose i svakodnevni život oba partnera.

KOLIKO JE ČESTA NEPLODNOST KOD PAROVA I KOJI SU NAJČEŠĆI UZROCI STERILITETA

Statistika pokazuje da se sa ovim izazovom susreće 10-15% parova u razvijenim zemljama, dok je procenat nešto viši u zemljama u razvoju. To znači da gotovo svaki sedmi par prolazi kroz put neplodnosti, što ovaj problem čini mnogo češćim nego što se često misli.

Uzroci mogu biti različiti:

• Ženski faktor - poremećaji ovulacije, policistični jajnici (PCOS), endometrioza, problemi sa jajovodima, hormonski disbalans, poremećaji štitne žlezde.

• Muški faktor - smanjen broj spermatozoida, loša pokretljivost, poremećaji u obliku i kvalitetu spermatozoida, varikokela ili hormonski problemi.

• Kombinovani uzroci - kada i muškarac i žena imaju određene poteškoće koje zajedno smanjuju šansu za začeće.

• Neobjašnjeni sterilitet - oko 15% slučajeva i dalje ostaje bez jasnog medicinskog razloga, čak i nakon detaljne dijagnostike.

Dodatno, važno je pomenuti i faktore životnog stila: pušenje, gojaznost, preterana konzumacija alkohola, stres, izloženost toksinima i hemikalijama - sve to može da utiče na plodnost i kod muškaraca i kod žena.

KADA JE NAJBOLJE VREME ZA TRUDNOĆU I KAKO GODINE UTIČU NA PLODNOST ŽENE

Biološki sat ima svoje zakonitosti. Najviša plodnost kod žena je u ranim dvadesetim, a vrhunac se često beleži oko 25. godine života. Nakon toga dolazi postepeni pad - najpre neprimetan, a zatim sve izraženiji posle 35. godine. Tada se smanjuje broj kvalitetnih jajnih ćelija, povećava se rizik od hromozomskih abnormalnosti, dok promene u endometrijumu i jajovodima dodatno otežavaju proces začeća.

Ovo, naravno, ne znači da žene nakon 35. godine ne mogu da ostanu u drugom stanju, i mnoge to i uspešno čine. Ali je medicinski dokazano da su šanse za prirodnu trudnoću manje, a rizici tokom trudnoće veći.

U današnje vreme, sve veći broj žena i parova odlaže roditeljstvo zbog obrazovanja, karijere, finansijske stabilnosti ili jednostavno želje da prvo ostvare lične ciljeve. Međutim, ovakvi socijalni i ekonomski faktori često dovode do toga da se prvi pokušaji začeća dešavaju u godinama kada je biološka plodnost već smanjena.

Zato se u mnogim savetovalištima i klinikama danas sve češće govori o planiranju plodnosti, što uključuje i praćenje hormonskog statusa, očuvanje reproduktivnog zdravlja, pa čak i opcije poput krioprezervacije jajnih ćelija u mlađim godinama, kako bi žene imale veću sigurnost u budućnosti.

KAKO IZGLEDA DIJAGNOSTIKA STERILITETA KOD MUŠKARACA I ŽENA

Prvi korak je razgovor sa parom i detaljna anamneza, gde se beleže medicinski podaci, životne navike i ranija iskustva sa trudnoćom ili ginekološkim problemima. Ovaj deo je često i emotivno značajan, jer par dobija priliku da otvoreno govori o svemu što ih brine.

Kod muškaraca se najčešće radi analiza sperme (spermogram) - procenjuje se broj, pokretljivost i oblik spermatozoida. U zavisnosti od rezultata, lekar može predložiti dodatne hormonske testove ili ultrazvuk testisa.

Kod žena se dijagnostika obično sastoji od:

• ginekološkog pregleda i ultrazvuka,

• hormonskih analiza (FSH, LH, AMH, prolaktin, štitna žlezda),

• testiranja prohodnosti jajovoda (histerosalpingografija ili HSG),

• a po potrebi i laparoskopije radi otkrivanja endometrioze ili drugih skrivenih problema.

U nekim slučajevima lekar može tražiti i genetske testove ili analize imunoloških faktora, posebno kada su prethodni nalazi uredni, ali trudnoća i dalje izostaje.

Pravilna i sveobuhvatna dijagnostika je osnova uspešnog lečenja, jer tek kada se jasno otkrije uzrok, može se izabrati odgovarajući pristup i metoda asistirane reprodukcije.

ASISTIRANE REPRODUKTIVNE TEHNOLOGIJE (ART) I DRUGA REŠENJA

Asistirane reproduktivne tehnologije predstavljaju skup medicinskih metoda koje pomažu parovima da ostvare trudnoću.

1. INSEMINACIJA (IUI)

Unošenje laboratorijski pripremljene sperme direktno u matericu.

Koristi se kod slabije pokretljivosti spermatozoida ili blagih problema sa cervikalnom sluzi.

2. IN VITRO FERTILIZACIJA (IVF)

Jedna od najčešćih i najuspešnijih metoda.

• stimulacija jajnika,

• prikupljanje jajnih ćelija,

• oplodnja u laboratoriji,

• vraćanje embriona u matericu.

Koristi se kod problema sa jajovodima, endometriozom, imunoloških poremećaja i muških faktora.

Napomena: višestruki embrio transfer može povećati šanse, ali i rizik od višeplodne trudnoće.

3. ICSI (Intracitoplazmatska injekcija spermatozoida)

Kod izrazito slabog spermograma - jedan spermatozoid se ubrizgava direktno u jajnu ćeliju.

4. KRIOPREZERVACIJA

Zamrzavanje embriona ili jajnih ćelija za kasniju upotrebu. Daje dodatnu fleksibilnost i sigurnost parovima.

5. Druge tehnike (GIFT, ZIFT)

Manje zastupljene, ali još uvek prisutne u određenim centrima. Uključuju prenos gameta ili zigota direktno u jajovod.

STERILITET I EMOCIJE: KAKO SE NOSITI SA PSIHOLOŠKIM IZAZOVIMA

Sterilitet nije samo medicinska dijagnoza. To je put pun nade, straha, tuge i neizvesnosti. Kao žena, znam koliko razgovori u ordinaciji mogu da budu teški i koliko nade polažemo u svaki novi pokušaj.

Važno je da znate: niste same u ovom procesu.

NAJČEŠĆA PITANJA O STERILITETU I ART

1. Kada treba potražiti pomoć lekara?

Ako ste mlađi od 35 godina i pokušavate godinu dana bez uspeha. Ako ste stariji od 35 godina (već nakon šest meseci).

2. Da li je IVF bolan postupak?

Sam proces uključuje hormonske injekcije i medicinske procedure, ali bol se obično opisuje kao umeren i privremen.

3. Koliko pokušaja IVF-a je uobičajeno?

Neki parovi uspeju iz prvog puta, ali ponekad je potrebno više ciklusa. Prosečna stopa uspeha zavisi od godina žene i uzroka steriliteta.

4. Da li asistirane tehnologije garantuju trudnoću?

Ne - nijedna metoda ne daje 100% uspeh, ali značajno povećava šanse.

Asistirane reproduktivne tehnologije omogućile su milionima parova širom sveta da postanu roditelji. Iako put može biti dug i emotivno težak, medicina danas pruža mogućnosti koje su nekada bile nezamislive.

Sterilitet ne umanjuje vašu vrednost niti vašu sposobnost da volite i budete voljene. Vaša hrabrost i istrajnost već su dokaz vaše snage. Čuvajte svoje telo, negujte svoju nadu i ne plašite se da potražite pomoć, jer svaki novi dan donosi novu priliku.

---

Ukoliko vam je potreban savet, naši stručnjaci su vam na usluzi za Online konsultacije

ZAKAŽI KONSULTACIJU