top of page
Search

Vanmaterična trudnoća: Kada trudnoća ne završi tamo gde treba

  • Writer: Danijela Gvozdenović - Savetnik za žensko zdravlje
    Danijela Gvozdenović - Savetnik za žensko zdravlje
  • Aug 5
  • 3 min read

Zamišljale ste plusić na testu kao početak nečeg divnog, a onda vam je doktor rekao: „Nije u materici.“ Vanmaterična trudnoća nije samo medicinska dijagnoza, već šok, strah, tuga i mnogo pitanja. I zato pričamo o njoj jasno, otvoreno i bez šifri.


Jer kada znate šta vam se dešava, imate više snage da kroz to prođete.



ŠTA JE ZAPRAVO VANMATERIČNA TRUDNOĆA


Vanmaterična ili ektopična trudnoća nastaje kada se oplođeno jajašce ne implantira u matericu (gde bi trebalo), već negde drugde - najčešće u jajovodu (čak 95% slučajeva). Retko, može se razviti i u jajniku, grliću materice, pa čak i u trbušnoj duplji.


Problem je što ti delovi tela nisu napravljeni da podrže rast embriona. Kako trudnoća napreduje, postoji rizik da dođe do pucanja jajovoda, ozbiljnog unutrašnjeg krvarenja i stanja koje zahteva hitnu medicinsku intervenciju.


Kako do toga dolazi?

U zdravom ciklusu, jajna ćelija putuje iz jajnika kroz jajovod do materice, gde, ako se oplodi, započinje trudnoća. Ali kada taj put nije slobodan ili jajašce „zastane“, dolazi do ektopične trudnoće.


Neki od najčešćih uzroka su:

  • Ožiljci ili priraslice na jajovodu (posle infekcija, endometrioze ili operacija).

  • Upalne bolesti karlice (najčešće posle nelečenih polno prenosivih infekcija).

  • Pušenje utiče na pokretljivost cilija u jajovodu.

  • Upotreba spirale (IUD) - rizik je mali, ali postoji ako do trudnoće ipak dođe.

  • Asistirana oplodnja (IVF) - blago povećava rizik ektopične trudnoće.

  • Hormonski disbalans i urođene nepravilnosti.


Istraživanja pokazuju i da žene koje zatrudne dok doje (i još nemaju redovne cikluse) mogu imati veći rizik za ektopičnu trudnoću, zbog promenjenog hormonalnog profila.



KAKO DA ZNATE DA NEŠTO NIJE U REDU


Simptomi često liče na „običnu“ trudnoću, ali i na menstruaciju i zato se lako previdi.


Ali telo uvek daje signale:

  • Tupi ili oštri bolovi u donjem delu stomaka, obično sa jedne strane.

  • Krvarenje koje nije klasična menstruacija (tamno, neobično, produženo).

  • Vrtoglavica, malaksalost, pa čak i nesvestica.

  • Pritisak u rektumu ili potreba da se prazni bešika često.

  • Bol pri seksualnom odnosu.


Ako dođe do pucanja jajovoda, bol postaje jak, iznenadan i često praćen mučninom, bledilom i padom pritiska. To je hitno stanje i zato bez odlaganja idite u bolnicu.


Kako se postavlja dijagnoza?

  • Test na trudnoću je obično pozitivan, ali nivo beta-hCG raste sporije nego kod normalne trudnoće.

  • Transvaginalni ultrazvuk otkriva da nema gestacijske kese u materici.

  • Praćenje hormona - serijsko merenje hCG-a.

  • Ponekad se radi i dodatni test za progesteron, jer on može da ukaže na održivost trudnoće.


Važno: ektopična trudnoća se najčešće otkriva u 5. do 8. nedelji trudnoće.



KAKO SE LEČI


Zavisi od stadijuma trudnoće, nivoa hormona i vašeg opšteg stanja.


1. MEDIKAMENTOZNO LEČENJE (metotreksat)

  • Koristi se kada nema pucanja jajovoda.

  • Daje se injekcijom.

  • Sprečava dalji rast tkiva trudnoće.

  • Zahteva redovno praćenje hCG-a dok se ne vrati na nulu.

  • Može izazvati mučninu, umor i krvarenje.


Nakon njega se preporučuje pauza od bar 3 meseca pre nove trudnoće.


2. HIRUŠKO LEČENJE

  • Ako postoji rizik od pucanja ili već postoji unutrašnje krvarenje.

  • Radi se najčešće laparoskopijom.

  • Može uključivati očuvanje jajovoda (salpingotomija) ili njegovo uklanjanje (salpingektomija).



A ŠTA POSLE?


Vanmaterična trudnoća može biti fizički zahtevna, ali emocionalno još više. Mnoge žene opisuju osećaj zbunjenosti, tuge, čak i krivice, iako nisu mogle ništa da spreče. Ovo nije vaša greška. I niste same.


Kako utiče na buduću plodnost?

Ako je jedan jajovod zdrav, šanse za prirodnu trudnoću i dalje postoje, i mnoge žene uspešno ostaju trudne bez dodatne pomoći. Međutim, ukoliko su oba jajovoda oštećena ili nefunkcionalna, vantelesna oplodnja (IVF) predstavlja uspešnu i preporučenu opciju za postizanje trudnoće. Važno je znati da nakon jedne vanmaterične trudnoće postoji povećan rizik za ponovnu i procenjuje se da on iznosi oko 10%. Zbog toga su redovne ginekološke kontrole, rana dijagnostika i pažljivo praćenje svake naredne trudnoće od ključnog značaja za očuvanje zdravlja i plodnosti.


Može li se vanmaterična trudnoća sprečiti?

Uvek ne, ali možete smanjiti rizike:


  • Lečite sve genitalne infekcije na vreme.

  • Ne zanemarujte simptome nakon operacija u karlici.

  • Prestanite sa pušenjem (pomaže i reproduktivnom zdravlju i hormonima).

  • Izbegavajte rizične seksualne prakse.

  • Ako koristite spiralu, budite pod redovnom ginekološkom kontrolom.



Vanmaterična trudnoća je teška tema, ali i važna. Što više govorimo o njoj, to više žena zna da prepozna simptome i potraži pomoć na vreme. Ako ste prošle kroz to, vaše telo je već prošlo kroz mnogo toga. I ima pravo na podršku, oporavak, ali i na novu šansu.


Ako vam treba još prostora da razumete kroz šta prolazite - fizički, emocionalno, hormonalno - tu smo. Ne morate sve da nosite same.



Ukoliko vam je potreban savet, naši stručnjaci su vam na usluzi za Online konsultacije



 
 
bottom of page